Обично магле чувају пределе
Од погледа са видиковаца најлепших,
У јесен или зиму, или баш онда
Када си радознао необично.
Ко може разумети ту тајновитост земљину,
Осим, можда, оних који уши своје обично
Провлаче кроз заклоњености привидне,
И непрегледна пространства у људским покретима
Опажају сасвим необично,
Међ' брдима под невидљивим звездама...
Хоћу Вам рећи,
Дођох на Рудник планину први пут,
И заљубих се, одвећ логично,
Али од данас, сасвим необично...
Од погледа са видиковаца најлепших,
У јесен или зиму, или баш онда
Када си радознао необично.
Ко може разумети ту тајновитост земљину,
Осим, можда, оних који уши своје обично
Провлаче кроз заклоњености привидне,
И непрегледна пространства у људским покретима
Опажају сасвим необично,
Међ' брдима под невидљивим звездама...
Хоћу Вам рећи,
Дођох на Рудник планину први пут,
И заљубих се, одвећ логично,
Али од данас, сасвим необично...
јануар 2014, Рудник
Leave a Reply